Home icon Бош саҳифа»Адабиётшунослик»Билвосита ва бевосита таржима таҳлили - 2
Facebook
Билвосита ва бевосита таржима таҳлили - 2 PDF Босма E-mail
Материал индекси
Билвосита ва бевосита таржима таҳлили
2
3
Ҳамма саҳифа

Савол ва топшириқлар:
1. Остига чизилган сўзларнинг таржимадаги муқобилларига эътибор беринг. Улар аслиятдаги сўзлар ифодалаган стилистик функцияларни тўлиқ акс эттира олганми?
2. Боланинг ўзидан катта кишига «сен» деб мурожаат қилишини сақлаган маъқулми, ёки уни «сиз» олмоши билан алмаштирган дурустми?
3. «Милтиғинг ўқланмаган. Carchera да ўқ тугабди» - жумласи суҳбат вазиятига хос стилистик буёқдорликка, граматик мутоносибликка эгами? Сиз уни қандай қилиб бадиийроқ, бола тилига мослаштириб ўгирган бўлардингиз?
4. Парчани қайтадан таржима қилинг. Уни эски ва янги вариантлар билан қиёслаб ўрганиб, таҳлил қилинг.        

XXVIII. “Tu n’es pas le fils de Mateo Falcone! Me laisserаs-tu donc arréter devant ta maison?”
L’enfant parut touché.
“Que me donneras-tu si je te cache?”-dit-il en se rappochant. (p.23).

-Нет, ты не сын Маттео Фальконе! Неужели ты позволишь, чтобы меня схватили возле твоего дома?
Это, видимо, подействовало на мальчика.
-А что ты мне дашь, если я спрячу тебя? –спросил он приближаясь.(с.6).

-Йўқ, сен Маттео Фальконенинг ўғли эмассан! Наҳотки, уйингнинг олдида мени ушлаб олишса-ю, сен индамай тураверсанг?!
Бу, афтидан болага таъсир қилди, шекилли:
-Сени яширсам, менга нима берасан? –деб сўради у яқинлашиб. (218.б).

Савол ва топшириқлар:
1. Остига чизилган сўз  ва ибораларнинг муқобиллик даражасини аниқланг.
2. Уларга экспрессивликни оширувчи сўз ва қўшимчалар қўшиб,  лозим бўлса қисқартириб, қайта таржима қилинг.
3. Таржимада такрор ишлатилган, жумла ифодадорлигини бузувчи сўзларни аниқланг.
4. Таржимангизни эски ва янги таржима вариантларига қиёслаб, таҳлил қилинг.

XXIX. Le bandit fouilla dans une poche de cuir qui pendait à sa ceinture, et il en tira une pièce de cinq francs q’il avait reservés sans doute pour acheter de la poudre. Fortunato sourit à la vue de la pièce d’argent; il s’en saisit, et dit à Gianetto:
“Ne crains rien”.(p.23)

Бандит пошарил в коженной сумке, висевшей у него на поясе, и вынул оттуда пятифранковую монету, которую он, вероятно, припрятал, чтобы купить пороху. Фортунато улыбнулся при виде серебрянной монеты; он схватил ее  и сказал Джаннетто:
-Ничего не бойся. (с.6).

Бандит белбоғига илиб олган чарм халтасини титкилаб, ундан беш франклик танга чиқарди. Бу пулни у порох сотиб олиш учун яшириб қўйган. Фортунато кумуш тангани кўриб жилмайди, уни қўлига олгач, Жаннеттога гапирди:
-Ҳеч нарсадан қўрқма. (218.б).

Савол ва топшириқлар:
1. Корсикалик деҳқон ўзбекча таржимада белига белбоғ тақишлигига, «порох» сўзини таржима қилинмаганлигига, «гапирди» - сўзи  ортиқча ишлатилиб, жумла равонлигини бузиб, ўзбек тили адабий тил нормаларига мос келмаётганига эътибор беринг. Сиз бу жумла маҳаллий колоритга мослаштириб, ўзбек тили нормаларига риоя қилган ҳолда қандай бадиийлаштирган бўлардингиз?
2. Парчани қайта таржима қилиб, уни эски ва янги таржима вариантлари билан солиштириб таҳлил қилинг.

XXX. Aussitot il fit un grand trou dans un tas de foin placé auprès de la maison. Giannetto  s’y  blottit, et l’enfant le recouvrit de maniére à lui laisser un peu d’air pour respirer, sans qu’il fut possible cependant de soupsonner que ce foin cachât un homme. (p.23).

Тотчас же он сделал большое углубление в копне сена, стоявшей возле дома. Джаннетто свернулся в нем клубком, и мальчик прикрыл его сеном так, чтобы воздух проникал туда и ему было чем дышать. Никому бы и в голову не пришло, что в копне кто-то спрятан. (с.6).

Бир зумда у уйнинг ёнидаги пичан ғарамини ўйиб, ковак ясади. Жаннетто ғужанак бўлиб, унга кириб олди, бола ковакнинг оғзига ҳаво кириб турадиган қилиб пичан босди. Fарамга қараган одам, унинг ичида биров яшириниб ётганини хаёлига ҳам келтирмас эди. (218.б).

Савол ва топшириқлар:
1. Остига чизилган сўзлар таржимасини солиштириб, таржимон эътиборидан четда қолган ёки таржимон томонидан қўшилган сўзларни, лексик трансформацияларни аниқланг.
2. Сиз бу жумла таржимасига қандай сўзлар қўшган ёки олиб ташлаган бўлардингиз?
3. Парчани қайта таржима қилиб, уни эски ва янги таржима вариантлари билан қиёслаб таҳлил қилинг.

XXXI. Il s’avisa, de plus, d’une finesse de sauvage assez ingénieuse.  Il alla prendre une chatte et ses petits, et les établit sur le tas de foin pour faire qu’il n’avait pas été remué depuis peu. Ensuite, remarquant des traces de sang sur le sentier prés de la maison, il les couvrit de poussière avec soin, et cela fait, il se recoucha au soleil avec la plus grande tranquillité. (p.23).

Кроме того, с хитростью дикаря он придумал еще одну уловку. Он приташил кошку с котятами и положил ее на сено, чтобы казалось, будто его давно уже не ворошили. Потом, заметив следы крови на тропинке у дома, он тщательно засыпал их землей и снова как ни в чем не бывало растянулся на солнцепеке. (с.6).

Бундан ташқари бола ёввойи одамларга хос маккорлик билан яна бир тадбир ишлатди. У яқинда болалаган мушукни болалари билан олиб келиб, ғарамга жойлаб қўйди, гўё ғарамга анчадан бери ҳеч ким қўл урмагандай бўлди. Кейин уй ёнидаги сўқмоқда қон изларини кўриб, хафсала билан уларнинг устага тупроқ сепди ва яна ҳеч нарса кўрмагандай офтобрўй жойга чўзилиб олди. (218.б).

Савол ва топшириқлар:
1. Остига чизилган сўз ва ибораларнинг эквивалентлик даражасини аниқланг.
2. Парчадаги participe présent шаклидаги феълни топиб, у ўзбек тилидаги қайси феъл шакли билан ифодаланганлигини аниқланг.
3. Матнни ифодалироқ қилиш учун унга қандай сўзлар қўшиш ёки олиб ташлаш мумкинлигини аниқланг.
4. Парча таржимасини қайта яратинг, уни эски ва янги таржима варианти билан қиёслаб, таҳлил қилинг.

XXXII. Quelques minuts aprés, six hommes en uniforme brun à collet jaune, et commandés par un adjudant, était devant la porte de Mateo. Cet adjudant était quelque peu parent de Falcone. (On sait qu’en Corse on suit les degrés de parenté beaucoup plus loin qu’ailleurs). Il se nommait Teodora Gamba; c’était un homme actif, fort redouté des bandits, dont il avait dejà traqué plusieurs. (p.24).

Несколько минут спустя  шестеро стрелков в коричневой форме с желтыми воротниками под командой сержанта уже стояли перед домом Маттео. Этот сержант приходился дальним родственником Фальконе. (Известно, что на Корсике более чем гиде-либо считаются  родством). Его звали Теодоро Гамба. Это был очень деятельный человек, гроза бандитов, которых он переловил немало. (с.6).

Бир неча минут ўтгач, сариқ ёқали жигарранг форма кийган олтита ўқчи сержант бошчилигида Матеонинг уйи олдида туришарди. Бу сержант Фальконега узоқ қариндош эди. (Маълумки, бошқа жойларга қараганда Корсикада қариндош-уруғчиликка қаттиқроқ риоя қилинади). Унинг исми Теодор Гамба эди. У жуда фаол одам бўлиб, анча-мунча бандитларни қўлга туширган ва бандитлар ундан зир титрашарди.(219.б).

Савол ва топшириқлар:
1. Остига чизилган сўзларнинг эквивалентлик даражасини аниқланг.
2. «Минут», «форма», «бандит» сўзларининг ўзбекча муқобилларини  ишлатинг.
3. «Эди» сўзи билан тугалланувчи гапларни силлиқлаштиринг. Бир жумла ичида бир неча бор такрорланувчи сўзларни бошқа сўзлар билан алмаштиринг.
4. Парча таржимасини қайта яратинг, уни эски ва янги таржима варианти билан қиёслаб таҳлил қилинг.

XXXIII. “Bonjour, petit cousin, dit-il à Fortunato en l’abordant; comme te voilà grandi! As-tu vu passer un homme tout à l’heure”?
-On! Je ne suis pas encore si grand que vous, mon cousin, repondit l’enfant d’un air niais.
-Cela viendra. Mais n’as-tu pas vu passer un homme, dis-moi?
-Si j’ai vu passer un homme?
-Oui, un homme avac un bonnet pointu en velour noir, et une veste brodée de rouge et de jaune? (p.24).

-Здорово, племянник! –сказал он, подходя к Фортунато.
-Как ты вырос! Не проходил ли тут кто-нибудь сейчас?
-Ну, дядя, я ещё не такой большой, как вы! – ответил мальчик с простодушным видом.
-Подрастёшь! Ну, говори же: тут никто не проходил?
-Проходил ли здесь кто-нибудь?
-Да, человек в остроконечной бархатной шапке и в куртке расшитой красным и желтым? (с.7).

-Яхшимисан жиян!-деди у Фортунатога яқинлашиб. -Анча катта бўлиб қолибсанку! Бу ердан яқинда ҳеч ким ўтмадими?
-Вой амаки, мен ҳали сиздай бўлганим йўқ-ку! –деб жавоб берди бола ўзини гўлликка солиб.
-Менга ҳам етиб оласан. Қани айта қол: ҳеч ким ўтмадими?
-Бу ердан ҳеч ким ўтмадими, деяпсизми?
-Ҳа, узунчоқ духоба қалпоқ кийган, курткасига қизил, сариқ гул тикилган одам. (219.б).

Савол ва топшириқлар:
1. Остига чизилган сўзларнинг эквивалентлик даражасини аниқланг.
2. Уларнинг ифодалироқ, бошқа эквивалентларини топишга урининг.
3. Жумладаги инфинитив иборалар, “un” ноаниқ артикли билан келувчи сўзлар ва уларни таржимада ифодаланишини ўрганинг. Улар таржимада яна қандай усулларда берилиши мумкин?
4. Ўзбекча таржимада муҳим стилистик функцияга эга бўлган, жумла ва сўзларнинг ифодадорлигини оширувчи бир неча сўзлар, қўшимчалар тушириб қолдирилган, уларни топиб  парчани қайта таржима қилинг.
5.  «Une veste brodee de rouge et de jaune» ибораси таржимасида маҳаллий кийим тасвири нотўғри ўгирилган. Сиз уни қандай тўғрилаган бўлардингиз?
6. Таржимангизни эски ва янги таржима вариантлари билан қиёслаб, таҳлил қилинг.     

XXXIV. –Un homme avec un bonnet pointu, et une veste brodée de rouge et de jaune?
-Oui, reponds vite, et ne répéte pas mes questions.
-Ce matin, M. le Curé est passé devant notre porte  sur son cheval Piero. Il m’a demandé comment papa se portait, et je lui ai repondu…
-Ah! petit drole, tu fais le malin! Dis-moi vite, par oû est passé Gianetto, car c’est lui que nous cherchons; et, j’en suis certain, il a pris ce sentier. (p.24).

-Человек в острокорнучной бархатной шапке и куртке, рассшитой красным и желтым?
-Да. Отвечай скорей и не повторяй моих вопросов.
-Сегодня утром мимо нас проехал свешенник на своем лошаде Пьеро. Он спросил, как поживает отец, и я ответил ему…
-Ах,шельмец! Ты хитришь! Отвечай скорей, куда девался Джаннетто, мы его ищем. Он прошел по этой тропинке, я в этом уверен. (с.7).

-Чўзинчоқ духоба қалпоқ кийган, курткасига қизил, сариқ гул тикилган?
-Ҳа, тезроқ жавоб бер, саволларимни такрорламай.
-Бугун эрталаб уйимизнинг олдидан Пьеро деган отини миниб кашиш ўтди. У, отангни аҳволи қалай, деб сўради. Мен айтдимки…
-Ҳа, ярамас. Муғомбирлик қилаяпсан-а! Қани, бўл, тез жавоб бер: Жаннетто қаерга ғойиб бўлди? Биз уни қидириб юрибмиз. Имоним комил, у шу сўқмоқдан юрган. (219.б).

Савол ва топшириқлар:
1. Таржимадаги савол-жавобларда болаларга хос такрорий сўраш, муғомбирлик , ҳарбийларга  хос қатъийлик ўз ифодасини топганми? Жумлаларнинг янада ифодалироқ эшитилиши учун уларга қандай сўзлар ёки қўшимчалар қўшиш мумкин?
2. Ўзбекча таржималар гап тузилиши билан, сўз тартиби билан русча жумлаларнинг сўзма-сўз таржимасига ўхшаб қолган. Уларни ўзбекча жонли сўзлашув тилининг имкониятларидан фойдаланиб қайта таржима қилинг.
3. «Brodée de rouge et de jaune-расшитой красным и желтым»-ўзбек тилига «қизил, сариқ гуллар тикилган» деб нотўғри таржима қилинганлигига эътибор беринг ва бу хатоликни тўғриланг.
4. Парчани қайта таржима қилинг, уни эски ва янги таржима вариантлари билан солиштирб таҳлил қилинг.

XXXV.-Qui sait?
-Qui sait? C’est moi qui tu l’as vu.
-Est-ce qu’on voit les passants quand on dort?
-Tu ne dormais pas vaurien; les coups de fusil t’ont réveillé.
-Vous croyéz donc, mon cousin, que vos fusils font tant de bruit? L’escopette de mon père en fait bien davantage.
-Que le diable te confonde, maudit garnement! Je suis bien sûr que tu as vu le Giannetto. Peut-être même l’as-tu caché. Allons, camarades, entrez dans cette maison, et voyez si notre homme n’y est pas. Il n’allait plus que d’une patte, et il a trop de bon sens, le coquin, pour avair cherché à gagner le maquis en clopiant. D’ailleurs, les traces de sang s’arrêtent ici. (p.24-25).

-Почём я знаю?
-Почем ты знаешь? А я вот знаю, что ты его видел.
-Разве видишь прохожих, когда спишь?
-Ты не спал, плут! Выстрели разбудили тебя.
-Вы думайте, дядюшка, что ваши ружье так громко стреляют? Отцовский карабин стреляет куда громче.
-Черт бы тебя побрал, проклятое отродье! Я уверен, что ты видел Джаннетто. Может быть, даже спрятел его.Ребята! Входите в дом, поищите там нашего беглеца. Он ковылял на одной лапе, а у этого мерзавца слишком много здравого смысла, чтобы попытатся дойти до маки хромая. Да и следы крови кончаются здес. (с.7).

-Мен қаёқдан билай?
-Қаёқдан билай? Лекин мен биламан, сен уни кўргансан?
-Ухлаб ётган бўлсам, ўтган-кетганни қандоқ кўраман?
-Ухлаганинг йўқ муғомбир! Ўқ товушлари уйғотиб юборган.
-Амакижон, милтиғингиз шунақа каттиқ варанглайди дейсизми? Отамнинг милтиғи қаттиқроқ гумбурлайди.
-Жин урсин сен лаънатини! Мен аминманки, сен Жаннеттони кўргансан. Балки уни яшириб ҳам қўйгандирсан. Йигитлар, уйга киринг. Қочоқни тезроқ қидириб кўринг. У зўрға оқсоқланиб юрибди. Бу аблаҳнинг майиб оёқ билан макига етиб боролмаслигига ақли етади. Қон излари ҳам шу ерга келиб тамом бўлган. (219.б).

Савол ва топшириқлар:
1. «Qui sait?» иборасининг бола ва сержант тилидан икки марта такрорланишига эътибор беринг. Русча таржимада у анча ифодали чиққан. Ўзбекча таржима эса, бундай такрорда стилистик бўёқдорлик камроқ. Бу иборани аслиятдагидек ифодали муқобилини топишга урининг.
2. Сержант тилидан айтилган «vaurien, que le diable te confonde, maudit garnement, le coquin»  каби ҳақорат сўзларининг луғавий эквивалентларини топинг. Уларнинг энг ифодали ситуатив муқобилларини топиб, жумлаларни силлиқлаштиринг.
3. Киши исми олдидан ишлатилган le аниқ артикли (le Giannetto) шу кишига нисбатан нафрат-ғазабни ифодалайди. Бу стилистик детал таржималарда қандай ўз аксини топган? Сиз уни қандай ифодалаган бўлардингиз?
4. Остига чизилган сўзларнинг ўзбекча-русча эквивалентларини солиштиринг. Уларга энг муқобил эквивалентлар топишга урининг.
5. Парчага «éscopette» – «карабин» сўзи ўзбекчада «милтиқ» сўзи билан берилган. Бундай умумлаштириш ўринлими?
6. Парчада сержант тилидан ифодаланган бир неча киноялар бор. Уларни топиб таржимада қандай ифодаланганлигини  аниқланг ва ўз вариантингизни таклиф қилинг.
7. Парчани қайта таржима қилиб, уни эски ва янги вариантдаги таржималар билан қиёслаб таҳлил қилинг.

XXXVI. –Et que dira papa?-demanda, Fortunato en ricanant; que dira-t-il s’il sait qu’on est entré dans sa maison pendant qu’il est sorti?
-Varien!-dit l’adjudant Gamba en le prenant par l’oreille, sais-tu qu’il ne tient qu’à moi de te faire changer la note? Peut-être qu’on te donnant une vingtaine de coup de plat sabre, tu parlera enfin”. (p.25).

-А что скажет отец?-спросил Фортунато насмешливо. -Что он скажет, когда узнает, что без него входили в наш дом?
-Мошенник!-сказал Гамба, хватая его за ухо.-Стоит мне только захотеть и ты запоёшь по иному! Следует, пожалуй, дать тебе десятка два ударов саблей плащмя, чтобы ты наконец заговорил. (с.7).

-Отам нима деркин?-деб сўради Фортунато истеҳзо билан.-Йўғида уйимизга бостириб киришганини билса, отам нима деркин?
-Муттаҳам!-деди Гамба унинг қулоғидан чўзиб. –Истасам, бир зумда бошқача сайраб қоласан. Сенинг тилга киришинг учун қиличнинг бети билан жиндай савалаш керакка ўхшайди. (220.б).

Савол ва топшириқлар:
1. Остига чизилган сўзларнинг  эквивалентлик даражасини аниқланг. Улардан кўра ифодалироқ эквивалентлар топишга урининг.
2. Таржимадан тушириб қолдирилган сўзларни аниқланг. Уларнинг тушириб қолдирмаслик имкониятларини қидиринг.
3. Таржимадаги ортиқча ва такрор ишлатилган сўзларни аниқланг. Улар таржима бадиийлигига хизмат қилганми, йўқми? Улар олиб ташланса, таржима равон чиқадими, йўқми?
4. «Une vingtaine coup de plat sabre»-иборасини «жиндай» муқобили билан алмаштирилиши ўринлими?
5. Ўзбекча таржимада ўринли ишлатилган муқобилларни аниқланг.
6. Парчани қайта таржима қилинг. Уни эски ва янги таржима вариантлари билан солиштириб, таҳлил қилинг.

XXXVII. Et Fortunato ricanait taujours.
“Mon pére est Mateo Falcone!-dit-il avac emphase.
-Sais-tu bien, petit drole, que je puis t’emmener à Corte ou à Bastia? Je te ferai coucher dans un cachot, sur la paille, les fers aux pieds, et je te ferai guillotiner, si  tu ne dis pas oû est Gianetto Sanpiero”.
L’enfant éclata de rire à cette riducule menace. Il répéta: “Mon pére est Mateo Falcone”.
-Adjudent, dit tout bas un des voltigeurs, -ne nous brouillons pas avec Mateo. (p.25).

А Фортунато продолжал посмеиваться.
-Мой отец-Матео Фальконе!-сказал он значительно.
-Знаешь-ли, плутишка, что я могу увести тебя в Корте или в Бастию, бросить в тюрму на солому, заковать в кинжалы и отрубить голову, если ты не скажешь, где Джаннетто Санпьеро?
Мальчик расхотался услышав такую смешную угрозу.
Он повторил:
-    Мой отец-Матео Фальконе.
-    Сержант!-тихо сказал один из вольтижеров, -не надо ссориться с Маттео. (с.7-8).

Фортунато эса истеҳзосини давом эттираверди:
-Менинг отам-Матео Фальконе!-деди у маънодор қилиб.
-Биласанми шумтака, истасам, сени Кортога ёки Бастияга олиб бориб турмага тиқиб қўяман. Қўл-оёғингга кишан ўраб, похолга ётқазаман-да, каллангни оламан.
Бола бундай кулгули пўписани эшитиб, қаҳ-қаҳ уриб кулиб юборди. У ҳамон такрорларди:
-Менинг отам – Маттео Фальконе.
-Сержант!-деди пичирлаб вольтижерлардан бири. –Келинг, қўйинг. Маттео билан ўчакишиб нима қиласиз? (220.б).

Савол ва топшириқлар:
1. Остига чизилган французча, русча, ўзбекча сўз ва ибораларни кўчириб олиб, уларнинг эквивалентлик даражасини ўрганинг.
2. Таржимон «faire coucher, faire guillotiner» каби иборалар билан бошланувчи жумлаларни 1-шахс бирликда ўгирган. Бундай усул муаллиф кўзда тутган мақсадга путур етказганми?
3. «Faire guillotiner»-жумласи француз миллий маҳаллий калоритига мансуб ибора. У «кундага бошни қўйиб чоптириб ташламоқ» деган маънони англатади. Уни оддийгина қилиб «отрубить голову»-«каллангни оламан» деб таржима қилсак, маҳаллий колоритни бузган бўлмаймизми?
4. Парчани қайта таржима қилинг. Уни эски ва янги таржима вариантлари билан солиштириб, таҳлил қилинг.

XXXVIII. Gamba paraissait évidemment embarassé. Il causait à voix basse avec ses soldats, qui avaient visité déjà toute la maison. Ce n’était pas une onepation forte longue, car la cabane d’un Corse ne consiste qu’en une seule pièce carrée. L’ameublement se compose d’une table qui sert de lit, de bancs, de coffres et d’ustensiles de chasse ou de menage. Cependant le petit Fortunato caraissait sa chatte, et semblait jouir malignement de la confusion des voltigeurs et de son cousin. (p.25).

Гамба был явно в затруднении. Он вполголоса переговаривался с солдатами, которые успели уже осмотреть весь дом. Это заняло не так много времени, потому что жилище корсиканца состоит из одной квадратной комнаты.Стол, скамейки, сундук, домашная утварь и охотничьи принадлежности-вот и все его обстановка. Маленький Фортунато гладил тем временем кошку и казалось, ехидствовал над замешательством волтижеров и дядюшки. (с.8).

Гамба ночор аҳволда қолди. У солдатлар билан шивир-шивир қилиб алланимани гаплашди. Солдатлар бир зумда уйни титкилаб қараб чиқишди. Бунга кўп вақт кетгани йўқ. Чунки корсикаликнинг кулбаси битта чорбурчак хонадан иборат бўлади. Стол, курси, сандиқ, баъзи бир уй анжомию овчилик ускуналари-унинг бор-йўқ бисоти шу. Бу орада кичкина Фортунато мушугини силаб ўтирар ва вольтижерлар билан амакисининг довдираб қолишганидан ичида кулаётгандай эди. (220.б).

Савол ва топшириқлар:
1. Остига чизилган сўзларнинг эквивалентлик даражасини аниқланг. Лозим топсангиз уларни ифодалироқ муқобиллари билан алмаштиринг.
2. «Qui avait vesité déjà toute la maison» - нисбий эргаш гап бундан олдинги гапдаги иш ҳаракатидан аввал содир бўлган иш ҳаракатни ифодалаяпти. Табиийки, бу русча ва ўзбекча  таржималарда ўз аксини топмаган. Жумлани бош гап билан мослаштириб қайтадан таржима қилинг.
3. «La cabane d’un Corse» ибораси «ҳарқандай корсикаликнинг кулбаси» маъносини ифодалайди. Бундай маъно ўзбекча таржимада ўз аксини топганми?
4. ”Une table qui sert de lit” -ибораси “ҳам овқатланиш учун, ҳам ётиш учун фойдаланиладиган стол” деган маънони англатади. Бундай маъно русча ва ўзбекча таржималарда ўз аксини топганми?
5. ”Вancs, coffres”-каби кўпликдаги отлар бирликда таржима қилиниши корсикаликлар хонадони ҳақидаги тасаввурни сохталаштирмайдими?
6. “Ustenses de chasse” –иборасини «овчи ускуналари» деб таржима қилиниши ўринлими, ёки «овчилик анжомлари» деган маъқулми?
7. «Cолдатлар» сўзининг парча ичида бир неча бор такрорланишини, бартараф қилиб, «вольтижер», «солдат»,«чорбурчак» сўзларини ўзбекча муқобиллари билан беринг.
8. Парчани қайтадан таржима қилинг. Уни эски ва янги таржима вариантлари билан солиштириб, таҳлил қилинг.

XXXIX. Un soldat s’approcha du tas de foin. Il vit la chatte, et donna un coup de baîonnette dans le foin avec négligence, et en haussant les épaules, comme s’il sentait que sa précotion était ridicule. Rien ne remua; et ne le visage de l’entant trahit pas la plus legère emotion. (p.26).

Один из солдат подошел к копне сена. Он увидел кошку и, небрежно  ткнув штыком в сено, пожал плечами, как бы созновая, что такая предосторожность нелепа. Ничто не пошевелилось, лицо мальчика не выразило ни малейшего волнения. (с.8).

Солдатлардан бири ғарамнинг олдига борди. Мушукни кўриб лоқайдлик билан пичанга найза санчди, сўнг барибир, бу беҳуда гап, дегандек елкасини қисди. Fарам ичида ҳеч нарса ғимир этмади, боланинг чеҳрасида ҳам заррача ташвиш аломати сезилмади. (220.б). 

Савол ва топшириқлар:
1. Остига чизилган сўзларнинг эквивалентлик даражасини аниқланг. Таржимон томонидан келтирилган эквивалентлар аслиятдагига мосми?
2. “Сўнг барибир, бу беҳуда гап дегандек елкасини қисди” жумласи “comme s’il sentait que sa précotion était rudiсule”-жумласи ифодалаган мазмунга мосми? Бу жумлани аслиятга монанд таржима қилишга урининг.
3. Таржимадаги жумлаларнинг замонлар мослашувини тузатинг. Ҳикоя бошиданоқ воқеалар муаллиф томонидан ўтган замон баён феъли билан берилаётганлигини унутманг.
4. Парчани қайта таржима қилинг. Уни эски ва янги таржима вариантлари билан солиштириб таҳлил қилинг.

XL. L’adjudant et sa troupe se donnaient au diable; déjà ils regardaient sérieusement du coté de la plaine, comme disposés à s’en retourner par oû ils étaient venus, quand leur chef, convuncu que les menaces ne produiraient aucune impression sur le fils de Falcone, voulait faire un dernier effort et tenir le pouvoir des caresses et des présents. (p.26).

Сержант и его отряд теряли терпение; они уже переглядывали на равнину, как бы собираясь вернуться туда, откуда пришли, но тут их начальник, убедившись, что угрозы не производят никого впечатления  на сына Фальконе, решил сделать последную попытку испытать силу ласки и подкупа.(с.8).

Сержант ва унинг отряди борган сари бетоқат бўла бошлади. Улар келган томонларига қайтиб кетишга чоғлангандек сайхонликка нигоҳ ташлай бошлашди.  Лекин бу ерда уларнинг бошлиғи Фальконенинг ўғлига дўқ-пўписалар заррача таъсир қимаётганига қаноат ҳосил қилгач, яна бир бор уриниб кўришга, энди мулойимлик билан синаб кўришга аҳд қилди.(220 б.)

Савол ва топшириқлар:
1. «Se donnaient au diable» иборасининг барча муқобилларини топинг ва уларнинг энг маъқулини танлаб «борган сари бетоқат бўла бошлади» жумласи ўрнига қўйинг.
2. “Ils regardaient sérieusement du coté de la plaine comme disposés à s’en retourner par oû ils étaient venus” жумласи таржимасини силлиқлаштиринг.
3. Таржимада сўз тартибини қайта тузиб, бу борадаги камчиликни тўғриланг.
4. «Il voulait faire un dernier effort et tenir le pouvoir des caresse et des présents» жумласининг таржимасига эътибор беринг. Таржимон “tenir le pouvoir des caresses et des présents”-жумласи учун ситуатив эквивалент топишга, бу жумла таржимаси учун маъносини очувчи бошқа сўзлардан ҳам фойдаланишга мажбур. Таржимон танлаган вариант у ифодалаган маънони тўлиғича очиб бера олганми?. Ўз вариантингизи яратиб, парчани эски ва янги таржима вариантлари билан солиштиринг ва таҳлил қилинг.

XLI.“Petit cousin, dit-il, tu me parais un gaillard bien éveillé! Tu ira loin. Mais tu joues un vilain jeu avec moi; et si je ne craignais de faire de la peine à mon cousin Mateo, le diable m’emporte! je t’emménerais avac moi.”(p.26).

-Племянник!-проговорил он.-Ты, кажется славный мальчик. Ты пойдешь далеко. Но, черт побери, ты ведёшь со мной дурную игру, и, если б не боязнь огорчить моего брата Матео, я увел бы тебя с собой. (с.8).
-Жиян!- деди у. –Сен ўзинг дуруст бола кўринасан. Мартабанг улуғ бўлади. Лекин ҳозир бекорга ўжарлик қилаяпсан. Агар биродарим Маттеони ранжитишдан қўрқамаганимда, сени олиб кетардим. (220.б).

Савол ва топшириқлар:
1. “Petit cousin”-жумласи ифодалаган эркалатувчи, хушомадни ифодаловчи стилистик маъно таржималарда ўз аксини топмаганми?. Бундай маънони ўзбекча қандай ифодалаш мумкин?
2. “Тu me parais un gaillar bien éveillé”-жумласининг русча таржимаси яхши, лекин “Сен ўзинг дуруст бола кўринасан”-ўзбекча эквиваленти французча ва русча  эквивалентга қараганда анча кам стилистик бўёқдорликка эга. Жумлани ифодалироқ таржима қилишга урининг.
3. “Тu ira loin” -“ты пойдёшь далеко”-“мартабанг улуғ бўлади” ибораларининг эквивалентлик даражасини таҳлил қилинг.
4. “Jouer un vilain jeu” -“вести дурную игру”-“бекорга ўжарлик қилмоқ” ибораcининг эквивалентлик даражасини таҳлил қилинг.
5. “Faire la peine à qn, mon cousin” -ибораларининг таржимада ифодаланишини ўрганинг. Таржимонлар аслиятдаги ибораларга тенг маънодаги муқобил вариантларни топа олганларми?
6. “Le diable m’importe” иборасининг таржимадан тушириб қолдирилишини таҳлил қилинг.
7. Парчани қайта таржима қилиб, уни эски ва янги таржима вариантлари билан солиштириб таҳлил қилинг. 

XLII. -Bah!
-Mais, quand mon cousin sera revenu, je lui conterai l’affaire, et, pour ta peine d’avoir menti, il te donnera le fouet jusqu’au sang.
-Savoir?
-Tu verras… Mais tiens… sois brave garcon, et je te donnerai quelque chose.
-Moi, mon cousin, je vous donnerai un avis: c’est que, si vous tardez davan- tage, le Gianetto sera dans le maquis, et  alors il faudra plus d’un turon comme vous pour allez l’y chercher. (p.26).

-Еше чего!
-Но когда Маттео вернется, я расскажу ему, все как было, и за твою ложь он хорошенько выпрет тебя
-Посмотрим!
-Вот увидишь… Но слушай: буд умником и я тебе что-то дам.
-А я, дядушка, дам вам совет: если вы будете медлить, Джаннетто уйдет в маки, и тогда потребуется еще несколько таких молодчиков, как вы, чтобы его догнять. (с.8).

-Шунақа денг!
-Ҳали Маттео келганда, ҳаммасини айтиб бераман. Ёлғон гапирганинг учун таъзиригни бериб қўяди.
-Кўрамиз…
-Ҳа, кўрасан… Менга қара: ақлли бола бўлсанг, мен сенга бир нарса берардим.
-Мен бўлсам, амакижон, сизга маслаҳат бераман: агар сусткашлик қилсангиз, Жаннетто макига кираб кетади. Ундан кейин уни тутиб олиш учун сиздақалардан яна анчаси керак бўлади. (221.б).

Савол ва топшириқлар:
1. Парчадаги “Bah!”, “mon cousin” сўзларининг таржималарда ифодаланишига эътибор беринг. Уларнинг ситуатив эквивалентларидан фойдаланилганлиги ўринлими?
2. «Il te donnera le fouet jusqu'au sang»-иборасини –«таъзирингни бериб қўяди» ибораси билан ўгирилганида аслиятдаги қандай муҳим стилистик детал қолиб кетган?
3. “Sois grave garcon”-иборасининг асл маъносини аниқланг. Уни «ақлли бола бўлсанг»-ибораси билан ўгирилиши, матннинг умумий мазмунига мос келадими?
4. “Le Gianneto”-атоқли от олдидан артикл ишлатилиши таржималарда ўз аксини топганми?
5. Парчани қайта таржима қилинг. Уни эски ва янги таржима вариантлари билан солиштириб, таҳлил қилинг.

XLIII. L’adjudant tira de sa poche une montre d’argent qui valait bien dix écus; et remarquant que les yeux de petit Fortunato étincelaient en le regardant, il lui dit en tenant la montre suspendue, au bout de sa chaine d’acier:
-Fripon! Tu voudras bien avoir une montre comme celle-ci suspendue à ton col, et tu te proménerais dans les rues de Porto-Vecchio, fier comme un pion; et les gens te demanderaient: “Quelle heure est-il?” et tu leur dirais: “Regardez à ma montre”.

Сержант выташил из кармана серебренные часы, которые стоили добрых десять экю, и заметив, что глаза маленького Фортунуто загорелись при виде их сказал ему, держа часы на весу за конец стальной цепочки:
-Плутишка! Тебе бы, наверно, хотелось носить на груде такие часы, ты прогуливался бы по улицам Порто-Веккьо гордо, как павлин, и когда прохожие спрашивали бы у тебя: «Который час?»,-ты отвечал бы: «Поглядите на мои часы». (с.8-9).

Сержант киссасидан кумуш соатини чиқарди. У камида ўн экю турарди. Соатни кўриб, кичкина Фортунатонинг кўзлари ёнганини сезган сержант пўлат занжирнинг учидан ушлаб соатни осилтирганича гап бошлади:
-Ҳой муғомбир! Кўкрагингга шунақа соат осиб, Порто-Веккьо кўчаларидан товусдай гердайиб юргинг келар-а? Ўтган-кетган сендан «Соат неча?» деб сўрайди, сен эса: «Мана, ўзингиз кўра қолинг», деб соатни тутасан. (221.б).

Савол ва топшириқлар:

1. Остига чизилган сўзларнинг эквивалентлик даражасини аниқланг. Улар аслиятдаги сўз ва иборалар ифодалаган маъноларга тўла мосми?
2. Таржиманинг бадиийлигини, ифодадорлигини ошириш учун қандай сўзларни қўшиш, ёки олиб ташлаш мумкин?
3. “Une montre suspendue à ton col” ибораси ифодалаган маънони аниқланг ва таржима вариантидаги унинг муқобилига солиштириб, фикр билдиринг.
4. Парчани қайта таржима қилинг, уни эски ва янги таржима вариантлари билан солиштириб, таҳлил қилинг.      

XLIV. –Quand je serai grand, mon oncle le caporal me donnera une montre.
-Oui; mais le fils de ton oncle en a déjà une… pas aussi belle que celle-ci, à la verité… Cependant il est plus jeune que toi.
L’enfant soupira.
-En bien, la veux-tu, cette montre, petit cousin? (p.27).

-Когда я вырасту, мой дядя капрал подарит мне часы.
-Да, но у сына твоего дяди уже есть часы… правда, не такие красивые, как эти… а ведь он моложе тебя.
Мальчик вздохнул.
-Ну что ж, хочешь ты получить эти часы, плямянничек? (с.9)

-Катта бўлганимда капрал амаким менга соат совға қилади.
-Шундоғу, лекин амакинг ўғлига ҳозирнинг ўзида соат олиб берган… Тўғри, у соат бунчалик чиройли эмас… Амакингнинг ўғли ҳали сендан кичкина…
Бола чуқур тин олди.
-Хўш, нима дейсан, соатни олгинг келаяптими, жиян? (221.б).

Савол ва топшириқлар:
1. Остига чизилган сўзларнинг эквивалентлик даражасини аниқланг.
2. Таржимага жумла ифодадорлигини оширувчи қўшимча сўзлар қўшинг.
3. Парчани қайта таржима қилиб, уни эски ва янги таржима вариантлари билан солиштириб, таҳлил қилинг.

XLV. Fortunato lorgnant la montre du coin de l’oeil, ressamblait à un chat à qui l’on présente un poulet entier. Comme il sent qu’on se moque de lui, il n’ose y porter la griffe, et de temps en temps il detourne les yeux pour ne pas s’exposer à succomber à la tentation; mais il se léche les babines à tout moment, et il a l’air de dire à son maître: “Que votre plaisanterie est cruelle!” (p.27).

Фортунато, искоса поглядывавший на часы походил на кота, которому подносят целего цыпленка. Чувствуя что его дразнят, он не решится запустить в него когти, время от времени отводит глаза,чтобы устоять против соблазна, поминутно облизывается и всем своим видом словно говорит хозяину: «Как жестока ваша шутка!» (с.9).

Соатга кўз қирини ташлаб турган Фортунато эгаси жўжани кўрсатиб эрмак қилаётган мушукнинг аҳволига тушиб қолган эди. Мушук ғашига тегишаётганини сезиб, жўжага чангал уришга ботинолмайди, вас-васдан қочиш учун ўқтин-ўқтин ундан кўз узади, дақиқа сайин тамшанади ва бутун қиёфаси билан хўжайинига қараб «ҳазил ҳам шунақа бешафқат бўладими?» деятгандек бўлди. (221.б).

Савол ва топшириқлар:
1. Остига чизилган сўзларнинг эквивалентлик даражасини аниқланг.
2. Таржимон томонидан тушириб қолдирилган ёки жумла мазмунини бойитиш учун қўшилган сўзларни аниқланг.Улар таржима сифатига қандай таъсир қилган?
3. Парчани қайта таржима қилиб уни эски ва янги таржима вариантлари билан солиштиринг ва таҳлил қилинг.

XLVI. Cependant l’adjudent Gamba semblait de bonne foi en présentant sa montre. Fortunato n’avanca pas la main; mais il lui dit avec un sourire amer:
“Pourquoi vous moquez-vous de moi?”
-Par Dieu! Je ne me moque pas. Dis-moi seulement oû est Gianetto, et cette montre est à toi. (p.27).

Oднако сержант Гамба, казалось, и впрямь решил подарить ему часы. Фортунато не протянул руки за ними, но сказал ему с горской усмешкой:
-Зачем вы смеетесь надо мной?
-Ей-богу, не смеюсь, скажи только, где Джаннетто, и часы твои. (с.9).

Аммо сержант Гамба чиндан ҳам соатни унга совға қилмоқчи кўринади. Фортунато соатга қараб қўл чўзмади-ю, лекин аччиқ алам аралаш гапирди:
-Нега мени мазах қилаяпсиз?
-Ҳудо ҳақи, мазах қилаётганим йўқ. Жаннеттонинг қаердалигини айтсанг, соат сеники. (221.б).

Савол ва топшириқлар:

1. Остига чизилган сўзларнинг эквивалентлик даражасини аниқланг.
2. Парча таржимасида гап равонлигини бузаётган сўзни топинг ва уни силлиқлаштириб таржима қилишга урининг.
3. Таржимон томонидан тушириб қолдирилган сўзларни аниқланг. Бундай копрессиялар ўринлими?
4. Парчани қайта таржима қилинг. Уни эски ва янги таржима вариантлари билан солиштириб таҳлил қилинг.

XLVII. Fortunato laissa échapper un sourire d’incrédulité; et fixant ses yeux noirs sur ceux de l’adjudant, il s’efforcait d’y lire la foi qu’il devait avoir en ses paroles.
“Que je perde mon épaulette, s’écria l’adjudant, si je ne donne pas la montre à cette condition! Les camarades sont temoins; et je ne puis m’en dédire”. (p.27).

Фортунато недоверчиво улыбнулся, его черные глаза впились в глаза сержанта, он старался прочесть в них, насколько можно верить его словам.
-Пусть с меня снимут эполеты, -вскричал сержант,-если ты не получишь за это часы! Солдаты будут сведетелями, что я не откажусь от своих слов. (с.9).

Фортунато ишонқирамай жилмайди, унинг қора кўзлари еб қўйгудек бўлиб сержантнинг кўзларига қадалди. Бола унинг кўзларидан гапига ишонса бўлиш-бўлмаслигини ўқиб олмоқчидай эди.
-Агар соат сеники бўлмаса, эполетимдан айрилай,-деб қичқирди сержант. Мана, солдатлар гувоҳ бўлсин, мен сўзимдан қайтмайман. (221-222.б).

Савол ва топшириқлар:
1. Остига чизилган сўзларни таржимадаги эквивалентлари билан солиштиринг. Уларнинг мос келиш даражаларини, ютуқ ва камчиликларини аниқланг.
2. «Унинг қора кўзлари еб қўйгудек бўлиб сержантнинг кўзларига қадалди»-жумласи таржимон томонидан қўшилган. У жумланинг стилистик бўёқдорлигини оширса-да, матнда ситуатив эквивалент бўла оладими?
3. “А cette condition” ибораси рус таржимонининг хатоси туфайли ўзбекчада ҳам тушириб қолдирилган. Сиз бу ибора таржимасини жумланинг қаерига қўшган бўлардингиз?
4. «Солдат» сўзининг ўзбекча эквивалентини, «эполет» сўзини қитобхонга тушунарли бўладиган муқобилини ёки таржима усулини қўллаб  таржима қилинг.
5. Жумла таржимасида муаллиф услубини сақлашга урининг.Таржимада жумла ифодадорлигини бузувчи ортиқча сўзларни олиб ташланг.
6. Парчани қайта таржима қилинг. Уни эски ва янги таржима вариантлари билан қиёслаб, қандай сўзлар қўшилганини, ёки тушириб қолдирилганлигини, улар парча таржимасининг бадиийлигини, ифодадорлигини қай даражада таъминлаганлигини  таҳлил қилинг.

XLVIII. En parlant ainsi, il approchait toujours la montre, tant, qu’elle touchait presque la joue pâle de l’enfant. Celui-ci montrait bien sur sa figure le combat que se livrait en son âme la convoitise et le respect dû à l’hosptalité. Sa poitrine nue se soulevait, et il semblait près d’étouffer. (p.27-28).

Говоря так, он все ближе и ближе подносил часы к Фортунато, почти касаясь ими бледней щеки мальчика.
Лицо Фортунато явно отражало вспухнувщую в его душе борьбу между страстным желанием получить часы и долгом гостеприимства. Его голая грудь тежело вздымалась - казалось, он сейчась задахнется. (с.9).
Шу сўзларни айтар экан, у соатни Фортунатога тобора яқин олиб келар, соат боланинг ранги учган юзига тегай-тегай деб турарди. Боланинг қалбида соатни олиш истаги билан меҳмондўстлик бурчи ўртасида жўш ураётган кураш унинг юзига ҳам тепган эди. У гўё ҳозир буғилиб қоладигандек, ҳансираб нафас оларди. (222.б).

Савол ва топшириқлар:
1. Остига чизилган сўзларнинг эквивалентлик даражасини аниқланг. Уларнинг қай бирлари адекват ва қай бирлари аслиятга мос эмас?
2. Ўзбек таржимони томонидан таржимадан тушириб қолдирилган сўз ва ибораларни топинг. Уларнинг матн мазмунига, жумла ифодадорлигига таъсирини изоҳланг.
3. Парчани қайта таржима қилинг. Уни эски ва янги таржима вариантлари билан солиштириб таҳлил қилинг.

XLIX. Cependant la montre oscillait, tournait, et quelquefois lui heurtait le bout du nez. Enfin peu à peu, sa main droite s’éléva vers la montre: le bout de ses doigts la toucha; et elle pesait tout entière dans sa main sans que l’adjudant lachât pourtant le bout de la chaine… Le cadran était azuré… la boîte nouvellement foubrie… au soleil, elle paraissait toute de feu. La tantation était trop forte. (p.28).

А часы покачивались перед ним, вертелись, то и дело задевая кончик его носа. Наконец Фортунато нерешительно потянулся к часам, пальцы правой руки коснулись их, часы легли на его ладонь, хотя сержант все еще не выпускал из рук цепочку… Голубой циферблат… Ярко начишенная крышка. Она огнем горит на солнце… Искушение было слышкам велико. (с.9).

Соат эса қаршисида чайқалиб, занжирда айланиб, бурнининг учига тегай-тегай деб турибди. Ниҳоят Фортунато соатга журъатсизгина қўл чўзди, ўнг қўлининг бармоқлари соатга тегди, мана сержант занжирни қўйиб юборган бўлмаса-да, соат боланинг кафтига қўнди… Мовий циферблат… Ярқираб турган қопқоқ… Қуёш нурида ёнаман дейди… Бундай ўлжадан воз кечиш амримаҳол эди. (222.б).

Савол ва топшириқлар:
1. Остига чизилган сўзларнинг эквивалентлик даражасини аниқланг.
2. Боланинг руҳий ҳолатини акс эттирувчи қандай стилистик деталлар таржимадан қолиб кетган?
3. Парчанинг эмоционал ифодадорлигини ошириш учун унга қандай сўзларни қўшиш ёки олиб ташлаш мумкин?
4. Парчани қайта таржима қилинг. Уни эски ва янги таржима вариантлари билан солиштирб таҳлил қилинг.

L. Fortunato éléva aussi sa main gauche, et indiqua du pouсe, par dessus son épaule, le tas de foin, auquel il était adossé. L’adjudant le comprit aussitot. Il abondonna l’extrémité de la chaîne, Fortunato se sentit seul possesseur de la montre. Il se leva avec l’agilité d’un daim, et s’éloigna de dix pas du tas de foin, que les voltigeurs se mirent aussitot à culbuter. (p.28).

Фортунато поднял левую руку и указал большим пальцам через плечо на копну сена, к которой он прислонился. Сержант сразу понял его. Он отпустил конец цепочки, и Фортунато почувствовал себя единственным обладателем часов. Он вскочил стремительнее лани и отбежал на десять шагов от копны, которую волтижёры принялись тотчас же раскидывать.(с.9-10).

Фортунато чап қўлини кўтариб, бош бармоғи билан елкаси оша ўзи суяниб турган пичан ғарамига ишора қилди. Сержант дарров тушунди. У занжирнинг учини қўйиб юборди. Фортунато энди соат ўзиники бўлганига чиндан ишонди. У кийикдек чаққон сакраб турди-да, вольтижерлар тита бошлаган ғарамдан ўн қадам нарига югуриб борди. (222.б).

Савол ва топшириқлар:
1. Остига чизилган сўзларнинг эквивалентлик даражасини аниқланг.
2. «Сержант дарров тушунди» жумласидан «ишонди» сўзигача жумлаларнинг ўзаро мослашувини таъминланг.
3. Эквивалентларни ифодалироқ муқобиллари билан алмаштириб, парчани қайта таржима қилинг. Уни эски ва янги таржима вариантлари билан солиштириб таҳлил қилинг.

LI. On ne tarda pas à voir le foin s’agiter; et un homme sanglant, le poignard à la main, en sortit;  mais comme il essayait de se lever en pied, sa blessure refroidie ne lui permit plus de se tenir debout. Il tomba. L’adjudant se jeta sur lui et lui arracha son stlylet. Aussitot on le garrotta fortement, malgré sa résistance. (p.28).

Сено зашевлелилось, и окровленный человек с кинжалом в руке вылез из копни; он попытался стать на ноги, но запекшаяся рана не позволила ему этого. Он упал. Сержант бросился на него и вырвал кинжал. Его сейчас же связали по рукам и ногам, несмотря на сопротивление. (с.10).

Пичан ғимирлади ва ғарам ичидан қонга беланган одам қўлида ханжар билан ўрмалаб чиқиб келди. У ўрнидан тармоқчи бўлди, лекин оёғидаги жароҳати бунга  имкон бермади. У йиқилди. Сержант унга ташланиб, ханжарини тортиб олди. Роса қаршилик қўрсатишига қарамай, шу заҳоти унинг қўл-оёғини чандиб ташлашди. (222.б).

Савол ва топшириқлар:
1. Остига чизилган сўзларнинг муқобиллик даражасини аниқланг.
2. Ўзбекча таржима сўз тартибини ва замонлар мослашувини текшириб чиқинг. Баён услубининг равонлигига эътибор беринг.
3. Таржимон томонидан муҳим стилистик бўёқдорликка эга бўлган қандай сўзлар тушириб қолдирилган?
4. Парчани қайта таржима қилинг. Уни эски ва янги таржима вариантлари билан солиштириб таҳлил қиланг.

LII. Gianetto, couché par terre, et lié comme un fagot, tourna la tète vers Fortunato qui s’était rappoché.
-Fils de!… lui dit-il avec plus  de mépris que de colère. L’enfant lui jeta la pièce d’argent qu’il avait recu, santant qu’il avait cessé de la mériter; mais le proscrit n’eut pas l’aire de faire attention à ce mouvement. (p.28).

Лежа на земле, скрученный, как вязанка хворость, Джаннетто повернул голову к Фортунато , который подошел к нему.
… сын! –сказаль он  скорее презрительно, чем гневно. Мальчик бросил ему серебряную монету, которую получил от него, он созновал, что уже не имеет на нее права, -но преступник, казалось, не обратил на это никакого внимание. (с.10).

Қўл оёғи боғлиқ, бир боғ ўтиндай ерда ётган экан, Жаннетто олдига келган Фортунатога юзини ўгирди-да:
… Ўғил эмиш!-деди. Унинг оҳангида ғазабдан кўра нафрати кучлироқ эди.
Бола ундан олган кумуш тангани қайтариб олдига ташлади,- бу инъомни олишга ҳаққи йўқлигига ақли етди. Лекин жинояткор унинг бу ишига заррача ҳам эътибор бермади. (222.б).

Савол ва топшириқлар:
1. Остига чизилган  сўзларнинг эквивалентлик даражасини аниқланг.
2. Жумланинг бошидаги «қўл-оёғи боғлиқ» деган жумлани яна такрорланиши ўринлими? «Бир боғ ўтиндай» иборасининг ўзи унинг маҳкам боғлиқ ташланганини ифодаламайдими?
3.  «Фортунатога юзини ўгирдида:
…Ўғил эмиш-деди. Унинг оҳангида ғазабдан кўра нафрат кучлироқ эди» жумласи ўзбекча гап ясаш қоидаларига мос келадими?
4. “…Fils de…” тугалланмаган ҳақорат сўзини  «…ўғил эмиш» деб ўгирсак, бу аслиятдаги персонаж қаҳр-ғазабини, нафратини тўлиқ ифодалай оладими?
5. Жумлани қайта таржима қилинг. Уни эски ва янги таржима вариантлари билан солиштириб таҳлил қилинг.

LIII. Il dit avec beauccoup de sang-froid à l’adjudant: “mon cher Gamba”, je ne puis marcher; vous allez être obligé me porter à la ville. 
-Tu courais tout à l’heure plus vite qu’un chevreuil, repartit le cruel vainqueur, mais sois tranquille: je suis si content de te tenir, que je te porterais une lieu sur mon dos sans être fatigué. Au reste, mon camarade, nous allans te faire une litière avec des branches et ta capote; et à la ferme de Crespoli nous trouverons des chevaux. (p.28-29).

С полным хладнокровием он сказал сержанту:
-Дорогой Гамба! Я не могу идти; вам придется нести меня до города.
-Ты только что бежал быстрее козы,-возразил жестокий победитель,-но будь спокоен: от радости, что ты наконец попался мне в руки, я бы пронес тебя на собственной спине целую милю, не чувсвуя усталости. В прочем, приятель, мы сделаем для тебя носилки из веток и твоего плаща, а на ферме Кресполи найдём лошадей.(с.10).

У жуда босиқ оҳангда сержантга мурожаат қилди:
-Муҳтарам Гамба! Мен юролмайман. Мени шаҳаргача кўтариб борасизлар. 
-Ҳозиргина эчкидай шаталоқ отиб югуриб юргандинг-ку!-деди шафқатсиз ғолиб.-Майли, хотиржам бўл, қўлимга тушганлигингнинг хурсандчилигига ўзим сени бир миля жойга опичиб боришга тайёрману, лекин анча чарчаганман. Майли, ошна, сен учун шох-шабба билан плашингдан замбил, Кресполидаги хонадонлардан от оламиз.(222 б.)

Савол ва топшириқлар:
1. Остига чизилган сўз ва ибораларнинг эквивалентлик даражасини аниқланг.
2. Парчадан муаллиф фойдаланган кинояларни аниқланг, уларни таржималарда қай даражада муваффақиятли ўгирилганлигига аҳамият беринг.
3. Таржимада “sans fatigué” жумласининг хато ўгирилганига эътибор беринг. Бу хато муаллиф кўзда тутган кинояни тўлиқ ифодалай олганми?
4. «Мени шаҳаргача кўтариб борасизлар» жумласида буйруқ оҳанги кучлироқ. Аслида эса, асир кўпроқ илтимос оҳангида гапираяпти.Бу жумлани сиз қандай ифодалаган бўлардингиз?
5. Таржимада ишлатилган ошиқча жумлаларни, кўпликдаги отлар бирликда ишлатилган ҳолатларни аниқланг.
6. Парчани қайта таржима қилинг. Уни эски ва янги таржима вариантлари билан солиштириб, таҳлил қилинг.

LIV. –Bien, dit le prisonnier; vous mettrez aussi un peu de paille sur votre litière, pour que je sois plus commodement. Pendant que les voltigeurs s’occupaient, les uns à faire une espèce de broncard avec des branches de châtaignier, les autres à penser la blessure de Giannetto, Mateo Falcone et sa femme parurent tout d’un coup au détour d’un sentier qui conduisait au maquis. (p.29).

-Ладно, молвил пленник,-прибавьте только немного соломы на носилки, чтобы мне было удобно.
Пока вольтижеры были заняты - кто приготовлением носилок из ветвей каштана, кто перевязкой раны Джаннетто,-на повороте тропинки, ведщей в маки, вдруг полвились Матео Фальконе и его жена. (с.10).

-Майли,-деди банди.-Лекин замбилга бир оз похол солинглар. Менга қулайроқ бўлсин.
Волтижерлардан баъзилари каштан шохларидан замбил ясалаётган, баъзилари Жаннеттонинг ярасини боғлаш билан банд бўлиб турган пайтда, макига олиб борадиган сўқмоқнинг бурилишида тўсатдан Маттео билан хотини пайдо бўлди. (223.б).

Савол ва топшириқлар:
1. Остига чизилган сўзларнинг эквивалентлик даражасини аниқланг.
2. “Замбил” сўзининг французча икки вариантда “la litèére” ва “le blancard” сўзлари билан ифодаланганлигига эътибор беринг. Ўзбек тилида бу сўзларни “замбил” сўзидан бошқача ифодалаш мумкинми? Агар йўқ бўлса, нима учунлигини тушунтиринг.
3. Парчани қайта таржима қилинг. Уни эски ва янги таржима вариантлари билан солиштириб, таҳлил қилинг.

LV. La femme s’avancait courbée péniblement sous le poids d’un énorme sac de chataignes, tandis que son mari se prélassait, ne portant qu’un fusil à la main et un autre en bandoulière; car il est indigne d’un homme de porter d’autre fardeau que ses armes. (p.29).

Женшина с трудом шла, согнувшсь под тяжестью огромного мешка с каштанами, в то время  как муж шагал налегке с одним ружьем в руках, а другом-за спиной, ибо никакая ноша, кроме оружия, недостойна мужчины. (с.10).

Хотини каштан ёнғоқлари солинган катта қанорнинг оғирлигидан эгилиб зўрға қадам босиб, эри эса қўлида битта милтиқдан бошка юки йўқ,- -енгил ва шахдам юриб келарди. Эркак кишига қуролдан бошқа юк номуносиб-да! (223.б).

Савол ва топшириқлар:
1. Остига чизилган сўзларнинг эквивалентлик даражасини аниқланг.
2. “La femme” русча таржимада «женшина» сўзи билан ўгирилиб тўғри қилинган. Ўзбекча таржимада бу сўзнинг «хотин» сўзи билан ўгирилишида қандай хатога йўл қўйилган?
3. “Un énorme sac” сўзини “қанор” сўзи билан ўгирилиши тўғрими? “Халта,  тўрва, қоп, қанор” сўзлари ифодалаган маъноларда қандай фарқларни сезасиз?
4. “Un fusil à la main et un autre en bandoulière”-жумласи  таржимасида муҳим стилистик детал қолиб кетган. Уни тўғриланг ва бу жумла таржимаси ҳикоянинг давомида қандай аҳамиятга эканлигини аниқланг.
5. «Эркак кишига қуролдан бошқа юк номуносиб-да!»-деган муаллиф ҳикояси матнда узилиб қолгандай ва сўзма-сўз таржима қилингандай бўлиб қолган. Уни сиз қандай тузатган бўлардингиз?
6. Матнни қайта таржима қилинг. Уни эски ва янги таржима вариантлари билан солиштириб, таҳлил қилинг.

LVI. A la vue des soldats, la première pensé de Mateo fut qu’ils venaient pour l’arrêter. Mais pourquoi cette idée? Mateo avait-il donc quelques démêles avec la justice? Non. Il jouissait d’une bonne réputation. C’était, comme on dit, un particulier bien famé; (p.29).

При виде солдат Маттео прежде всего подумал, что они пришли его арестовать. Откуда такая мысль? Разве у Маттео были какие-нибудь нелады с властями? Нет, имя его ползовалось доброй славой. Он был, что называется благонамеренным обывателем,… (с.10.11).

Солдатларни кўриб, Маттео аввалига, улар мени қамагани келишган, деб ўйлади. Бундай фикр қаёқдан келди? Наҳотки, Маттеонинг ҳукуматга манзур бўлмайдиган бирон кирдикори бўлса? Йўқ, у яхши одам, деб ном чиқарган. У ўз аравасини тинчгина судраб юрадиган фуқаролардан. (223.б).

Савол ва топшириқлар:
1. Отига чизилган жумлаларнинг эквивалентлик даражасини текшириб кўринг.
2.  “Mais pourquoi cette idée?”-жумласи русча ва ўзбекчага сўзма-сўз таржима қилиб, жумла ифодалаётган семантик мазмун яхши ифодаланмаган. Уни тўғрилашга урининг.
3. “Non. Il jouissait une bonne réputation”-жумласи учун қуйидаги эквивалентлардан бирини танланг:
а) «Йўқ, у яхши одам деб ном чиқарган».
б) «Йўқ, у ҳурматга сазовор одам деб ном чиқарган».
в) «Йўқ, у барчанинг ҳурмат-эътиборини қозонган кишилардан».
4. “C’était, comme on dit un particulier bien famé” жумласи таржимасига эътибор беринг. Муаллиф бу жумлага сатр остида иқтибос бериб, у жандармларнинг жонли тилига хос ибора эканлигини таъкидлаган. Яъни у қонун қоидаларга риоя қиладиган, қонундан четга чиқмайдиган, бировга бекорга ёмонлик қилмайдиган оилапарвар оила бошлиғи эканлиги таъкидланаяпти. Таржимон томонидан ишлатилган ситуатив эквивалент: «ўз аравасини тинчгина судраб юрадиган фуқаролардан» жумласи унга қанчалик даражада мос? Муаллиф Матеони бировга беҳуда ёмонликни раво кўрмайдиган, бироқ унинг иззат-нафсига тегсалар, ўз номус-орини тиш-тирноғи билан қарши туриб ҳимоя қиладиган кишилардан демоқчи. Жумла бошидаги  “C’était, comme on dit”-иборасининг ўзбекча қандай ифодалаш мумкин?
5. Парчани қайта таржима қилинг. Уни эски ва янги таржима вариантлари билан солиштиб, таҳлил қилинг.

LVII. Mais il était Corse et montagnard, et il y a peu de copses montagnards qui, en scrutant bien leur mémoire, n’y trouvent quelques peccadille, telle que coup de fusil, coups de stylet et autres bagatelles. Mateo, plus qu’un autre, avait la conscience nette; car depuis plus de dix ans il n’avait dirigé son fusil contre un homme; mais toutefois il était prudent, et il se mit en posture de faire une belle défense, s’il en était besoin. (p.29).

…но в то же время корсиканцем и горцем, а кто из корсиканцев-горцев, хорошенько порывшись в памяти, не найдут у себя в прошлом какого-нибудь грешка: ружейного выстрела, удара кинжалом или тому подобного пустячка? Совесть Маттео была чище, чем у кого-либо, ибо вот уже десят лет, как он не направлял дула своего ружья на человека, но все же он был настороже и приготовился стойко защищаться, если это понадобится. (с.11).

Аммо у айни чоқда корсикалик ҳам, тоғлик ҳам эди. Қайси бир корсикалик-тоғлик ўз хотирасини тузукроқ ковлаштириб кўрса, ўтмишда қилиб қўйган бирон гуноҳини тополмайди? Бировни отиб қўйишми, чавақлаб кетишми, ёки шунга ўхшаш бирон майда гуноҳдан соқит одам борми? Маттеонинг виждони ҳаммакиникидан ҳам тоза эди, чунки, мана ўн йил бўлди, одам боласига милтиқ ўқталгани йўқ, лекин шундоқ бўлса-да, у сергакланиб, зарур бўлса, ўзини матонат билан ҳимоя қилишга чоғланди. (223.б).